Jedan od ključnih razloga zašto je jod dobar za organizam definitivno jeste njegov uticaj na rad štitne žlezde. U nastavku teksta obrazložićemo sve benefite konzumiranja ovog oligoelementa.
Kao što je opšte poznato vitamini i minerali su neizostavni elementi dobrog zdravlja.
Jod je jedan od 22 oligoelemenata koji je od vitalnog značaja za normalan rast i razvoj ljudskog organizma.
Takođe je jedan od ključnih elemenata za pravilan mentalni razvoj, jer je zaslužan za stvaranje novih nervnih ćelija, kao i njihovo grananje i povezivanje. Iz ovog razloga, trudnice bi trebale da već na početku trudnoće razmišljaju o dovoljnom unosu joda u svoj organizam.
Od izuzetnog je značaja za funkciju štitne žlezde, jer se oko 60% ukupne količine joda u organizmu nalazi upravo tu. Ova žlezda luči hormone tiroksin i tironin (čija je sinteza nemoguća upravo bez joda), koje utiču na većinu metaboličkih procesa, kao i prevenciji raka.
ČEMU JOD SLUŽI?
Vaša štitna žlezda ga koristi za stvaranje hormona koji imaju različite funkcije :
• proizvodnja neurotransmitera
• kontroliše rast
• pomoć u popravljanju oštećenih ćelija
• podržava zdrav metabolizam
• razvoj kostiju i mozga tokom trudnoće i dojenja
• mentalnog zdravlja.
ODBRANA OD INFEKCIJA
Stare, izmenjene i zaražene ćelije predstavljaju opasnost po organizam, a upravo jod pomaže u odbrani od infekcija, podstičući odumiranje štetnih ćelija.
KAKO PRIMETITI DA VAM NEDOSTAJE JOD – ZNAKOVI I SIMPTOMI
Nedostatak joda može se ispoljiti u obliku :
1. oticanja štitne žlezde
2. niskog nivoa hormona štitne žlezde
3. debljanja ili nemogućnosti gubitka kilograma/mršavljenja
4. umora i slabosti
5. suve, ljuspave kože
6. slabih noktiju
7. netolerancije hladnoće
8. problema sa koncentracijom i pamćenjem
9. gubitka kose
10. kognitivnih pitanja
11. poremećaja raspoloženja
12. grčenja mišića
13. zatvora
14. gušavosti
15. smanjene plodnosti
16. rizika od prevremenog porođaja
17. javljanja mentalne retardacije (usled ne unošenja dovoljne količine joda tokom trudnoće)
18. javljanja depresije
19. smanjenja radne sposobnosti
20. pada koncentracije
UNOS I NAMIRNICE BOGATE JODOM
Na kraju možemo izvesti više zaključaka zašto je jod dobar za organizam i zašto predstavlja jedan od osnovnih elemenata svake dobro izbalansirane ishrane:
Naše telo ne proizvodi jod i iz tog razloga je potrebno unositi ga hranom, odnosno, odgovarajućom ishranom.
Odraslom čoveku na dnevnom nivou je potrebno 150-200 mikrograma joda.
Najčešći i najjednostavniji način unosa joda u organizam predstavlja upotrebu kuhinjske jodirane soli, bez koje ne bismo mogli napraviti nijedno ukusno jelo.
Takođe, u velikim količinama je prisutan u morskim biljkama i životinjama, kao što su : tune, sardine, losos, škampi, bakalar, jastog, iverak, haringa, smuđ, algi, školjki
U svoju ishranu bi trebalo uključiti : banane, brusnicu, maline, krompir, pasulj, beli luk, spanać, susam, meso, mlečni proizvodi, jaja, soja, jezgrasto povrće, žitarice i orasi.
Termičkom obradom namirnice mogu izgubiti i do 58% joda, a ako niste sigurni da li ga unosite u dovoljnoj količini, možete konzumirati vodu koja sadrži prirodno rastvoren jod.
Ukoliko vam ni ovo ne rešava nedoumice oko dovoljnog unosa odgovarajuće količine joda, uvek možete pribeći i dodacima ishrane koji mogu nadomestiti njegov deficit.
